Shine your colours

I nema veze sa krompirom. Kako većina nema tu privilegiju, da živi u miru, običajno je poželeti pokojniku, da barem počiva u miru. - Smirio/la se - kažemo. Što implicira, da je za života bio nemiran. Svakako više volimo da su naši okolni živi nemirni, a mrtvi mirni. Bilo bi prilično neprijatno, da je obrnuto. Pre izvesnog vremena, preminuo je poznati glumac. Sa naših prostora, što je važno dodati. Nisam odolela da se ne priključim (grozno, znam) pogrebnoj koloni ožalošćenih, koja je marširala instagramskim i fejsbukovskim ulicama. Sem ličnih poruka upućenih pokojniku (koji će ih svakako čitati, čim uspostavi konekciju i sazna lozinku za wifi na onom svetu) o tome kako treba da se oseća i šta treba da radi, kao i uplakanih emotikona, posebno mesto je zauzeo "RIP". Svi mi, moderna bića, znamo, da to znači "rest in peace". Ponešena ožalošćenom masom, osetila sam potrebu, da mu i ja poželim, da počiva u miru. Ali, kako da se takvom čoveku, oličenju bal...

Zamisimo Anu Karenjinu, koja momenat pred skok pod voz pomisli: "Ana, brate, misli pozitivno! Evo kontaktiraj Univerzum i Vronski je tvoj!".  Kažu ljudi, da sam pozitivna osoba. "Najpozitivnija osoba koju znam", reklo mi je više ljudi više puta. Jedna osoba mi je nedavno rekla da sam "autentično pozitivna". E sad, ja nisam od onih koji lako isključe mozak (pritom to ne znači da tada mislim o dubokim egzistencijalnim pitanjima, ne, nekad prosto zabavljam samu sebe glupostima), a ovo "autentično" se nije smestilo ni u jedan mentalni folder. Nespremljeno, ostalo je da lebdi između leve i desne moždane hemisfere. Poput papirića sa zabeleškom, kojeg se ne mogu rešiti pa ga prebacujem sa radnog stola na trpezarijski, sa njega na kuhinjski element pa na šank i tako redom, na sva mesta na koja ne pripada, ali zato barem smeta. Neautentično (???) pozitivni ljudi Kad malo bolje razmislim, zaista postoje i oni neautentično (fejk, ...

Ne bi bilo čudno to što sam jutros pevala na krevetu 🎵 sa sve zamišljenim mikrofonom u ruci 🎤. Uz scenske pokrete, kojih se ni Jagger ne bi postideo. Glasno. Mašući nepostojećoj masi u nepostojećoj publici 🙋. Ne bi bilo čudno, da nemam 48 godina. Stvar je, naravno, u glagolu - imati. Ko koga ima? Rešila sam da ja imam njih, a ne one mene. I da nisam rešila, bilo bi isto. Ne umem drugačije. Prijateljica, sa kojom sam bila jako bliska tokom velikog dela života, vremenom se udaljila od mene. Prosto se desilo. Rekla mi je - lako je tebi, ja imam muža i dvoje dece. Devojko, ja imam jedno dete, ali dva (!!!) muža (bivšeg i sadašnjeg), pa smo valjda negde egal. Opisala mi je svoj nevidljivi zatvor najlepšim bojama. "Mi svi uvek kupujemo letnje papuče pred more u Tempu.", rekla je. "Mi popodne uvek sedimo i sunčamo se u bašti", rekla je. "Pa naravno da se pred mužem ne ponašam ovako opušteno, kao kad smo same", rekla je. "Muž ide sa mnom kad ...

Strah je, u svom prirodnom obliku, odlična stvar. Evolutivno je pomogao čoveku da opstane. Strah kao REAKCIJA na realnu opasnost, koja širi zenice, ubrzava puls i na razne načine osobu priprema za beg ili borbu. Ali, danas živimo u svetu u kojem se ne sakrivamo od predatora. Njih zapravo oko nas gotovo i nema. Strah je, međutim, rešio da ostane sastavni deo nas. Mnogi od nas su postali zavisnici od straha. Ne onog prirodnog straha, koji je POSLEDICA strašne situacije, već straha              🌟  od stvari, koje se nisu dogodile              🌟  od zamišljenih situacija, koje se možda nikada neće desiti              🌟  od prevelikih očekivanja              🌟  od zamišljenih osuda i neuspeha              🌟  od zamišljene sramote             ...

Kad ledena košava krene da klizi niz kožu, uvlači se u rukave i omota se oko vrata, najlepše je ušuškati se u meke slojeve. Boje zimzelenih krošnji kao prkos zimi. Meko i udobno može biti i poslovno i elegantno. Sami biramo svoj stil. I pored mnogih internetskih stranica, koje nas svakodnevno usmeravaju kako se obući za poslovni razgovor (plavo, jer istavlja utisak ozbiljnosti, sivo, jer je neutralna poslovnost), ja sam uverena da je poslovnost određena isključivo stavom i načinom na koji nosimo sebe. Naravno da se pristojnost podrazumeva. Ja se ne osećam dobro u sakoima. Izbacila sam ih iz ormara, sve sem dva, koja zapravo ne nosim. Moja prijateljica ne može da zamisli dan bez sakoa. I sve je to u redu.  Stav se ne postiže, niti se utisak ostavlja reverima oštrih rubova. Ostavlja se zadovoljstvom i samouverenošću, koje dolaze same, kad smo u garderobi koju volimo i koja voli nas. Tada zračimo i privlačimo. Tada sijamo svoje boje. Tada smo pravi "mi...

Bio je prekrasan sunčan dan na keju pored Dunava. Šetala sam sa Mudricom. Mudrica je maleni japanski čin, jedan od onih simpatično-smešnih pasa koji izmame osmeh. Pored sebe sam čula dečji glas kako govori: "Kakav odvratan, ružan pas." Pogledala sam i videla upečatljiv lik pogurenog dečačića sa velikim debelim naočarima, ponešto krivih tankih nogu i nesigurnog hoda. Pomislila sam - kud baš ti, od svih ljudi koji su prošli pored nas. Nije mi bilo jasno. A onda sam shvatila - to je tretman kakav on dobija od svog okruženja. I povređen je, i ljut, i sigurno fizički slabiji i brojčano nadjačan. I gnevan. Sada, okružen porodicom u šetnji, on može, on sme da uzvrati. Njegovo "ružan pas" je bio krik zbog svih zanimljivih i lepih osobina, koje ke njegovo okruženje odbilo da primeti, svodeći ga samo na grbu na leđima i krive noge. Njegovo "ružan pas" je zapravo trebalo prevesti. A u prevodu je značilo "ja znam izvrsne viceve", "ja dobro čuvam ...

I jutros sam se probudila ne razmišljajući, ne brinući, kako je raspoložen moj suprug. Ustala sam ne obraćajući pažnju na to da li ustajem na levu ili na desnu nogu. Takođe se nisam pitala na koju je nogu ustao moj suprug. Ili moj sin. Ili moj komšija. Ili moj šef. Želim im svima zdrave noge i toliko od mene o njihovim nogama. Levim i desnim. "Walk strong", rekla mi je Sue, pre više godina, negde sa one strane La Manša, dok sam se saplitala o tuđe leve noge. Hodaj jaka. Ne - hodaj jako, kao osvajač, kao grubijan. Hodaj jaka. Stoga, drage moje, ne hodajte na prstima, sem ako ste balerine i to samo tokom predstave. Hodajte jake u visokim potpeticama. Hodajte jake u patikama. Hodajte jake u paperjastim papučama. U čizmama, u baletankama, u sandalama. Bose. Hodajte jake duhom. I onda postaje nevažno, da li je put ravan ili ne. Sijajte svoje boje. Walk strong.