Restovanje (očigledno bez pratećeg recepta)
I nema veze sa krompirom. Kako većina nema tu privilegiju, da živi u miru, običajno je poželeti pokojniku, da barem počiva u miru. - Smirio/la se - kažemo. Što implicira, da je za života bio nemiran. Svakako više volimo da su naši okolni živi nemirni, a mrtvi mirni. Bilo bi prilično neprijatno, da je obrnuto. Pre izvesnog vremena, preminuo je poznati glumac. Sa naših prostora, što je važno dodati. Nisam odolela da se ne priključim (grozno, znam) pogrebnoj koloni ožalošćenih, koja je marširala instagramskim i fejsbukovskim ulicama. Sem ličnih poruka upućenih pokojniku (koji će ih svakako čitati, čim uspostavi konekciju i sazna lozinku za wifi na onom svetu) o tome kako treba da se oseća i šta treba da radi, kao i uplakanih emotikona, posebno mesto je zauzeo "RIP". Svi mi, moderna bića, znamo, da to znači "rest in peace". Ponešena ožalošćenom masom, osetila sam potrebu, da mu i ja poželim, da počiva u miru. Ali, kako da se takvom čoveku, oličenju bal...