Shine your colours

Ne bi bilo čudno to što sam jutros pevala na krevetu 🎵 sa sve zamišljenim mikrofonom u ruci 🎤. Uz scenske pokrete, kojih se ni Jagger ne bi postideo. Glasno. Mašući nepostojećoj masi u nepostojećoj publici 🙋. Ne bi bilo čudno, da nemam 48 godina. Stvar je, naravno, u glagolu - imati. Ko koga ima? Rešila sam da ja imam njih, a ne one mene. I da nisam rešila, bilo bi isto. Ne umem drugačije. Prijateljica, sa kojom sam bila jako bliska tokom velikog dela života, vremenom se udaljila od mene. Prosto se desilo. Rekla mi je - lako je tebi, ja imam muža i dvoje dece. Devojko, ja imam jedno dete, ali dva (!!!) muža (bivšeg i sadašnjeg), pa smo valjda negde egal. Opisala mi je svoj nevidljivi zatvor najlepšim bojama. "Mi svi uvek kupujemo letnje papuče pred more u Tempu.", rekla je. "Mi popodne uvek sedimo i sunčamo se u bašti", rekla je. "Pa naravno da se pred mužem ne ponašam ovako opušteno, kao kad smo same", rekla je. "Muž ide sa mnom kad ...

Strah je, u svom prirodnom obliku, odlična stvar. Evolutivno je pomogao čoveku da opstane. Strah kao REAKCIJA na realnu opasnost, koja širi zenice, ubrzava puls i na razne načine osobu priprema za beg ili borbu. Ali, danas živimo u svetu u kojem se ne sakrivamo od predatora. Njih zapravo oko nas gotovo i nema. Strah je, međutim, rešio da ostane sastavni deo nas. Mnogi od nas su postali zavisnici od straha. Ne onog prirodnog straha, koji je POSLEDICA strašne situacije, već straha              🌟  od stvari, koje se nisu dogodile              🌟  od zamišljenih situacija, koje se možda nikada neće desiti              🌟  od prevelikih očekivanja              🌟  od zamišljenih osuda i neuspeha              🌟  od zamišljene sramote             ...