Zavisnost od straha i priča o lavu

Strah je, u svom prirodnom obliku, odlična stvar.
Evolutivno je pomogao čoveku da opstane. Strah kao REAKCIJA na realnu opasnost, koja širi zenice, ubrzava puls i na razne načine osobu priprema za beg ili borbu.

Ali, danas živimo u svetu u kojem se ne sakrivamo od predatora. Njih zapravo oko nas gotovo i nema.

Strah je, međutim, rešio da ostane sastavni deo nas.
Mnogi od nas su postali zavisnici od straha.

Ne onog prirodnog straha, koji je POSLEDICA strašne situacije, već straha
             🌟 od stvari, koje se nisu dogodile
             🌟 od zamišljenih situacija, koje se možda nikada neće desiti
             🌟 od prevelikih očekivanja
             🌟 od zamišljenih osuda i neuspeha
             🌟 od zamišljene sramote
             🌟 od očekivane zamišljene odbačenosti

Setim se snimka lava, koji je ceo život proveo u kavezu, ograničen i fizički kažnjavan. Došao je veliki dan njegovog puštanja na slobodu. Kavez je pažljivo spušten na zemlju, a dok je podizana rešetka, ljudi su se zatvorili u kamion, očekujući eksploziju života, možda i gnev usmeren prema vrsti koja ga je ugnjetavala. Međutim, ništa se nije desilo. Kamera postavljena u travi snimila je lava kako se povlači dublje u bezbednost kaveza. Pokušali su da ga isteraju napolje. Izašao je i vratio se. 

Prizor tog predivnog bića, koje bira poznato zlo, koje bira da nastavi da guši svoju prirodu, lepo oslikava strah od nepoznatog.

Lav je, na kraju, izašao i rehabilitovao se. Uz mnogo podrške sa strane prevazišao je svoj strah od nečega što se NIJE DOGODILO.

Nisu, dakle, rešetke te, koje nas drže zatočenima.

Nisu rešetke te, koje nas drže u lošim vezama i brakovima, na radnim mestima na kojima ne smemo da budemo ono što jesmo ili da postanemo još bolji.

Nisu rešetke te, koje nas sprečavaju da izjavimo ljubav, da se prijavimo na takmičenje u pevanju, sviranju, poeziji, već to što smo PRISTALI da budemo deo osuđujućeg društva.

Da postojimo u komforu gomile, koja komentariše.

Koja se potajno divi, a javno osuđuje.

Koja u džepu ima mnogo spremnih "lako je njoj/njemu, kad...".

Istina je da nikome nije lako. 

Istina je da nas je nerealni strah od izlaska iz komfora gomile, stavio u ropstvo efikasnije i jače od bilo kojih lanaca i rešetki.

Stoga je suprotno od slobode - strah.

Hajde da razmaknemo rešetke, hajde da otključamo lance, na koje smo sami sebe vezali.

Sloboda je jedna od osnovnih potreba.

Budimo slobodni.

Sijajmo svoje boje.