Sivo je srećno

-

Topla jesen u sivom, zašto ne?

Siva nikako ne mora biti dosadna boja. Ona dozvoljava igranje detaljima i nijansama. Ručno pletena francuska kapa i ručno pleteni šal, tek da leluja (i ne znam koiko godina stari). Pletena majica (radost second hand prodavnice), cipele u nekoliko nijansi sive sa crnim detaljima (e, za to se trebalo ponečega odreći), torba u dve nijanse sive i drvena ogrlica opletena bordo vunom, poklon dragog prijatelja, koji me dobro poznaje.



Ništa od navedenog nije modni hit, naravno, ali već smo rekli da lični stil sa modom ne mora imati nikakve veze.
Važno je osećati se dobro, osećati se lepo i sigurno u onome što nosimo.



Ljubi vas Tamara ☺

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Ušuškano u boje četinara

-
Image
Kad ledena košava krene da klizi niz kožu, uvlači se u rukave i omota se oko vrata, najlepše je ušuškati se u meke slojeve. Boje zimzelenih krošnji kao prkos zimi. Meko i udobno može biti i poslovno i elegantno. Sami biramo svoj stil. I pored mnogih internetskih stranica, koje nas svakodnevno usmeravaju kako se obući za poslovni razgovor (plavo, jer istavlja utisak ozbiljnosti, sivo, jer je neutralna poslovnost), ja sam uverena da je poslovnost određena isključivo stavom i načinom na koji nosimo sebe. Naravno da se pristojnost podrazumeva. Ja se ne osećam dobro u sakoima. Izbacila sam ih iz ormara, sve sem dva, koja zapravo ne nosim. Moja prijateljica ne može da zamisli dan bez sakoa. I sve je to u redu.  Stav se ne postiže, niti se utisak ostavlja reverima oštrih rubova. Ostavlja se zadovoljstvom i samouverenošću, koje dolaze same, kad smo u garderobi koju volimo i koja voli nas. Tada zračimo i privlačimo. Tada sijamo svoje boje. Tada smo pravi "mi...
Read more

Walk strong

-
Image
I jutros sam se probudila ne razmišljajući, ne brinući, kako je raspoložen moj suprug. Ustala sam ne obraćajući pažnju na to da li ustajem na levu ili na desnu nogu. Takođe se nisam pitala na koju je nogu ustao moj suprug. Ili moj sin. Ili moj komšija. Ili moj šef. Želim im svima zdrave noge i toliko od mene o njihovim nogama. Levim i desnim. "Walk strong", rekla mi je Sue, pre više godina, negde sa one strane La Manša, dok sam se saplitala o tuđe leve noge. Hodaj jaka. Ne - hodaj jako, kao osvajač, kao grubijan. Hodaj jaka. Stoga, drage moje, ne hodajte na prstima, sem ako ste balerine i to samo tokom predstave. Hodajte jake u visokim potpeticama. Hodajte jake u patikama. Hodajte jake u paperjastim papučama. U čizmama, u baletankama, u sandalama. Bose. Hodajte jake duhom. I onda postaje nevažno, da li je put ravan ili ne. Sijajte svoje boje. Walk strong.
Read more

Ko određuje koliko smo lepi

-
Image
Bio je prekrasan sunčan dan na keju pored Dunava. Šetala sam sa Mudricom. Mudrica je maleni japanski čin, jedan od onih simpatično-smešnih pasa koji izmame osmeh. Pored sebe sam čula dečji glas kako govori: "Kakav odvratan, ružan pas." Pogledala sam i videla upečatljiv lik pogurenog dečačića sa velikim debelim naočarima, ponešto krivih tankih nogu i nesigurnog hoda. Pomislila sam - kud baš ti, od svih ljudi koji su prošli pored nas. Nije mi bilo jasno. A onda sam shvatila - to je tretman kakav on dobija od svog okruženja. I povređen je, i ljut, i sigurno fizički slabiji i brojčano nadjačan. I gnevan. Sada, okružen porodicom u šetnji, on može, on sme da uzvrati. Njegovo "ružan pas" je bio krik zbog svih zanimljivih i lepih osobina, koje ke njegovo okruženje odbilo da primeti, svodeći ga samo na grbu na leđima i krive noge. Njegovo "ružan pas" je zapravo trebalo prevesti. A u prevodu je značilo "ja znam izvrsne viceve", "ja dobro čuvam ...
Read more