Kako se nosi pravo krzno

Biti lep, pre svega znači posedovati lepotu. Lepota ne može da se obuče. Ona je sastojak duše.

Bunda je krzno, koje je promenilo životinju. Tako kaže moja prijateljica. Kako je ona inače kraljica vanvremenskih mudrosti (tipa "Fudbal je - ko nema u glavi, ima u nogama"), teško mi je da dam bolju definiciju.

Sve u svemu, i ja volim krzno. Pravo krzno nosim samo dok je živo, u naručju, na ramenu, spava preko mene, greje mi noge, vrat. Pritom se i mazi.

Nema potrebe da na sebi nosim ostatke leševa malih i velikih životinja.

Loš osećaj i veoma loša karma.

Poljubac mačeta  

Mačić i pas. I ja.

Ja pišem za svoju dušu i nisam uticajna faca. Ali neki, koji jesu poznati i uticajni, koriste taj uticaj da skrenu pažnju na to da na sebi ne treba nositi nečiji bol i patnju. Nije cool. U najmanju ruku. 

A oni su osobe, koje mogu sebi da priušte ... pa gotovo sve.

Ali odbijaju da priušte sebi da budu bezosećajni.

Jer ... ljubav i saosećanje.

Ne može lepše.